Jedanput se živi,
I mora se mreti,
Svaki trenut može
Život nam oteti.
Pod tim mačem stoje
I stari i mladi;
Tako je, tako je –
Pa šta da se radi?
Čuvat’ život mio,
To se kaže svakom,
Al’ i prema smrti
Naći se junakom.
Napred stazom pravom
Gde je meta svima,
I najmanje dete
Dužnost svoju ima.
Ko zarana shvati
Dužan pravac hodu,
Blago li se njemu
I njegovu rodu!
Ne razbiraj kad ćeš
S ovog sveta poći,
Već na umu imaj
Kud si hteo doći.
J. J. Zmaj