Doći ćemo na nebo sa dve strane razne,

potamneli stanovnici ovoga sveta,

pred večer kad na zemlji stanu da se prazne

polja, i padne san preko kamena i cveta.

Ali biće Bogu, kad prispemo u Njegovo krilo,

mutno srce naše providno,

videće jedini On što je ikada bilo

u nama i svetiteljsko i stidno.

Znaće sve što se na zemlji odigrava,

sve što nikada nisu ljudi znali:

znane su Njemu paučinaste staze mrava,

listovi što su po šumama pali.

Kad posljednji osmesi i suze kanu,

posle nestalih zemaljskih dana,

naći ćemo se ponovo na Božijem dlanu,

prostranijem od osmeha okeana.

Desanka Maksimović