Dva neprijateljska vojnika

majka ruzica_1353924730_670x0

Susrela se tako dva neprijateljska vojnika u šumi, i šta će kud će, počeli da rade ono što znaju i što im je zanat. Izbacili puške i ranili se, povadili sablje i sjekli se, ljetni dan do podne, dok ih nisu polomili, i kad su im ostali samo noževi, jedan vojnik je rekao:

– Čekaj da predahnemo. Evo i podne je prošlo, nismo vukovi, već ljudi. Eto, ti sjedi tamo, ja ću ovdje. Dobar si borac, umorio se me.

– I ti mene.

– Bole li te rane?

– Bole.

– I mene. Stavi duhana da zasutaviš krv.

– Dobra je i mahovina.

Pa sjeli, popričali o svemu, o porodici, o djeci, o teškom životu, sve im slično, mnogo šta isto, razumjeli se, zbližili, pa ustali i reklli zadovoljni: „E baš se ispričasmo, ko ljudi. Eto, i na rane zaboravismo. Hajde da dovršimo ono što smo započeli.“ Pa izvadili noževe i smirili jedan drugoga. (Derviš i smrt, str. 257)

Naravoučenije: „Ali, ako jedan drugoga ujedate i proždirete, gledajte da se međusobno ne istrijebite. (Biblija, Galatima 5:15, prevod SPC)

Advertisements

2 thoughts on “Dva neprijateljska vojnika

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s