Psihološke vesti i kako da ih koristite

Naslovi vezani za psihologiju uvek privlače pažnju, pogotovo ako se odnose na teme u trendu, kao što su: zašto volimo, zašto varamo one koje volimo, zašto lažemo, zašto pomažemo, zašto zaboravljamo, zašto pamtimo, i šta se dešava u našem mozgu u trenutku kada smo angažovani u ovakvim ponašanjima. Psihološki blogovi pokrivaju ove teme, ali i mnoge druge, manje popularne. Ali takođe postoje mnogo sajtova koji imaju veze sa psihologijom ili pišu o psihološkim temama. Kako da znate kome da verujete i u šta da verujete? Koja psihološka vest zaista ima uticaja na vaš život?

Psihologija je nauka (neki od vas se neće složiti) koja doprinosi razumevanju ponašanja zasnovano na empirijskim istraživanjima. Psiholozi pružaju pomoć tako što se oslanjaju na principe zasnovane na naučnim dokazima (ili bar trebalo tako da bude). Novosti koje čitamo često ne odražavaju ove činjenice, i umesto toga se oslanjaju na popularizovane, sažvakane verzije koje mogu a i ne moraju biti tačne.

Upadljive slike i zvučni naslovi privlače vam pažnju. Priče o ljubavi, seksu ili kombinaciji ljubavi i seksa, naročito su primamljive. Ali pre nego što donesete neke drastične odluke na osnovu ovih priča, dobro razmislite.

Zlatno pravilo za procenu kvaliteta istraživanja je pitanje da li je ono objavljeno u naučnom časopisu koji je pregledan od strane stručnjaka za tu oblast. Čak i ako istraživanje ispunjava ovaj kriterijum, pitanje je da li priča u vestima obraća pažnju i akcentuje ograničenja studije. Većina vesti želi da da odgovor, a ne da pokrene pitanja.

Izraz „korelacije ne podrazumeva uzročnost“ možda deluje ofucano, ali predstavlja najvažniji savet za kritičko mišljenje koji ste ikada dobili. Izmišljen primer: pročitate da je moždani udar povezan sa količinom koka-kole koju pijete. Pijete koka-kolu. Da li to znači da ćete dobiti moždani udar? Moguće je da koka-kola izaziva moždani udar, ali je isto tako moguće da je neki treći faktor (na primer, gojaznost) u igri. Ljudi koji su gojazni i piju više koka-kole, imaju veći rizik od moždanog udara. Gojaznost može biti treći faktor koji čini da koka-kola i moždani udar deluju povezano.

Iako mnogi studenti prevrću očima kada ih profesor statistike vodi kroz ove analize, proces kritičkog mišljenja može biti jako zabavan. Koliko drugih dodatnih faktora možete zamisliti u bilo kom slučaju?

Dakle razmislite i o alternativnim tumačenjima pre nego što prihvatite sadržaj članka kao činjenicu.

Nekoliko pravila:

  1. Pokušajte da pronađete izvorni članak.
  2. Kritičko mišljenje! Slobodno postavljajte pitanja.
  3. Obratite pažnju na to ko čini uzorak istraživanja. Često su to životinje ili studenti psihologije, pa da li istraživači ponekad previše generalizuju?
  4. Pronađite dobre strane istraživanja.
  5. Nemojte da žurite sa radikalnim promenama u  životu, samo na osnovu članaka.Prethodno se obratite stručnjacima.

Izvor: Psihobrlog

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s