Jedanput ide stari Amidža ko neki sedi mandarin; a za njim tapka, trči, skakuće junačke krvi najmlađi sin. Vašar je bio; a na vašaru sablje, pištolji, arapski at, tuniske kape, srebro i zlato, mletačka svila, ženevski sat. – E, šta…
Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. I u jurišu Smijući se i plačući Pred sobom Sve čistiš i ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski…
Nekad smo svi znali jasno, od najnepismenijeg seljaka pa do gospode i dece njine, šta je rodoljubivo i časno, i šta treba da čine potomci negdanjih junaka. Ne mogu da poznam narod čije su pevali vrline pesnici od Branka do…
Kumim te Bogom, veliki Bože, skloni sa svijeta životinje! Neka preostane sve od mačijeg roda, moje sirotinjstvo neka preostane, ali – skloni životinje.