Protestna pesma – M. Antić

Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta…
Sve im smeta.
Ja do škole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri k’o kneginje,
k’o da se u svili legu:
jednom šmrknu,
dvaput ki’nu
i beže u limuzinu.

Pročitajte više „Protestna pesma – M. Antić“