Hajdina neveselost nije izmakla bakinom oku. Starica je čekala nekoliko dana da vidi hoće li biti promjene i neće li se dijete razvedriti. Ali, kako se ništa nije promijenilo, a baka, ponekad, već u rano jutro opazila da je Hajdi plakala, pozva je jednog dana u svoju sobu, stavi je ispred sebe i upita vrlo nježno:

“Sad mi kaži, Hajdi, šta ti je. Zašto si tužna?”

No, upravo pred ovom dobrom bakom, koja je prema njoj tako ljubazna, nije htjela da se pokaže nezahvalnom. Baka nakon toga možda ne bi ni bila više tako prijatna. Zato Hajdi žalosno reče:

“To je nešto što se ne može reći.”  Continue reading “Kad nas muči neki jad …” →