Živeo sam u Subotici. Imao sam 12 godina i išao u drugi razred gimnazije (danas je to šesti razred osnovne škole).

Još na početku školske godine, u septembru, umro nam je drug iz razreda. Bio je dobar i pametan dečak i svi smo ga mnogo voleli.

Na prvom pismenom iz srpskohrvatskog trebalo je da opišemo sahranu preminulog druga.

Ja sam već tada voleo i umeo “lepo” da pišem. Čitao sam knjige i ugledao se na prave pisce. Činilo mi se da je stil važniji od sadržaja i voleo sam da kitim svoje sastave “lepim” i “tužnim” rečima. Tako verovatno svi počinju. I danas. Continue reading “Na ostrvu pisaćeg stola” →