– И живјети ми се, – вели, – Божји човјече, не мили. Једино желим да умрем. Само то молим Бога. Сад сам изгубио сваку наду.”
А старац му рече:
– Не ваља ти што тако говориш, Мартине, ми не смијемо да просуђујемо Божија дјела. Није то по нашем разуму, већ по Божијој промисли. Бог је твом сину досудио да умре, а теби да живиш. Значи да је тако боље. А што ти очајаваш, то је зато што желиш да живиш за своје задовољство.
– А ради чега се живи? – упита Мартин.
– Ради Бога, Мартине, треба живјети. Он ти је дао живот, ради њега треба живјети. Када почнеш да живиш ради Њега, ни на шта се нећеш више жалити и све ће ти изгледати лако.
Поћута Мартин и вели:
– А како се живи ради Бога?
И старчић рече:
– А како се живи ради Бога показао нам је Христос. Јеси ли писмен? Купи јеванђеље и читај, тамо ћеш сазнати како се живи ради Бога. Тамо је све објашњено.
И ове ријечи коснуше Авејича у срце. И оде он истога дана и купи Нови завјет штампан крупним словима и поче читати.
Лав Толстој, Гдје је љубав тамо је и Бог
