DUHOVNA MISAO

©️ Želimir Stanić

“Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svjetlije i svježije, kao da se prozori na kući otvore. O čemu volim da govorim? O svemu što ljude i mene zanima. O životu, o prirodi, o radu, o smrti (i o smrti, zašto ne, smrt je važna koliko i život), zaista o svemu, jer teško da ima stvari o kojoj čovjek nikad nije pomislio. Nisam naročito pametan, niti mislim da je to važno, važnije je da je čovjek pravedan i da se ne truje ružnim mislima.” (Selimović)

Poezija

“Otac i sin” – Đura Jakšić

Jedanput ide stari Amidža ko neki sedi mandarin; a za njim tapka, trči, skakuće junačke krvi najmlađi sin. Vašar je bio; a na vašaru sablje, pištolji, arapski at, tuniske kape, srebro i zlato, mletačka svila, ženevski sat. - E, šta ćeš, sine, da kupi babo? - deteta sklonost kušaše svog. - Hoćeš li sablju tu, britku, sjajnu, il' voliš ata misirskog? Il', možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, da kupim one toke zlaćene? - Dete se češka rukom po glavi, kao da ne zna šta bi od sveg: - Ah, babo, babo, kupi mi, babo, pečenja kupi jarećeg... Sad se i babo češe po glavi, gledajuć dugo sinčića svog: - "E, ja sam volo sablje i koplja, a sin mi jarca pečenog!" Đura Jakšić (1832-1878)

Sveto pismo

“Proroci svi jednoglasno proriču dobro caru”

Tada car Izrailjev sabra oko četiri stotine proroka, i reče im: - "Hoću li ići na vojsku na Ramot Galadski ili ću se okaniti?" A oni rekoše: - "Idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru." A Josafat reče: - "Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?" A car Izrailjev reče Josafatu: - "Ima još jedan čovjek, preko kojega bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne proriče dobra nego zlo; to je Miheja sin Jemlin." A Josafat reče: - "Neka car ne govori tako." Tada car Izrailjev dozva jednoga dvoranina, i reče mu: - "Brže dovedi Miheju sina Jemlina." A car Izrailjev i Josafat car Judin sjeđahu svaki na svojem prijestolu obučeni u carske haljine na poljani kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima. I Sedekija sin Hananin načini sebi gvozdene rogove, i reče: - "Ovako veli Gospod: ovijem ćeš pobosti Sirce dokle ih ne istrijebiš." Tako i svi proroci prorokovahu govoreći: - "Idi na Ramot Galadski, i bićeš srećan, jer će ga Gospod dati caru u ruke." A poslanik koji otide da dozove Miheju reče mu govoreći: - "Evo, proroci proriču svi jednijem glasom dobro caru; neka i tvoja riječ bude kao riječ njihova, govori dobro." A Miheja reče: - "Tako da je živ Gospod, govoriću ono što mi Gospod kaže."  I kad dođe k caru, reče mu car: - "Miheja! hoćemo li ići na vojsku na Ramot Galadski ili ćemo se okaniti?" A on mu reče: - "Idi, bićeš srećan, jer će ga Gospod dati caru u ruke." A car mu reče: - "Koliko ću te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?" Tada reče: - "Vidjeh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer reče Gospod: ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kući s mirom." Sveto pismo

Citati

O kontroli medija

Demokratija se zasniva na načelu Abrahama Linkolna da možete neko vrijeme varati sve ljude, i možete varati neke ljude svo vrijeme, ali ne možete od svih ljudi praviti budale svo vrijeme. Ako je jedna vlada korumpirana i ne čini ništa da narodu poboljša život, na kraju će to shvatiti dovoljno građana da smijenu vladu. Samo što kontrola vlade nad medijima potkopava Linkolnovu logiku zato što sprečava građane da uvide istinu. Zahvaljujući monopolu nad medijima vladajuća oligarhija može stalno iznova da svaljuje krivicu za svoje neuspjehe na druge i da skreće pažnju na spoljnje prijetnje - stvarne ili izmišljene. Kad živite pod takvom jednom oligarhijom, uvijek je tu neka kriza koja ima prednost nad tako dosadnim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita i zagađenje. Ako se nacija suočava s opasnošću od stranog osvajača ili nekim demonskim podrivanjem iznutra, ko još ima vremena da brine zbog toga što su bolnice preopterećene ili rijeke zagađene? Svojeručno stvarajući beskrajni niz kriza, korumpirana oligarhija može u beskonačnost da produžava svoju vlast. Harari, "21. lekcija za 21. vek"  

Citati

Vera i neverje u svetlosti jevanđelja

Verujući čovek, neverujući čovek - kako su to, u suštini, apstraktne reči! Kao da verujući čovek svagda i svo vreme veruje. I kao da neverujući čovek sve vreme živi svojim neverjem. U Jevanđelju, otac bolesnog deteta obraća se Hristu rečima: "Verujem Gospode! Pomozi mome neverju!" (Mk. 9:24) I u ovim rečima ima više istine o čoveku, više duboke i stvarne istine, nego u svim apstraktnim sporovima o veri neverju. Verujući čovek, ako je iskren prema sebi, zna da isuviše često živi kao da nema nikakvoga Boga, i da suviše često u zbrci i strci svakodnevnice gubi, raspršuje svoju veru. A u nekom neverujućem čoveku često ima više tuge za Bogom, više tuge za Svetlošću i Istinom, nego u nekom samozadovoljnom verniku-fariseju. Zato su u najdubljem smislu, tako isprazni i tako bespredmetni svi sporovi o veri i neverju. Ove misli prolaze čoveku kroz glavu dok čita i sluša sporenja o religiji. S obe strane, čuje se hvalisanje o svojim pobedama i trijumfima: nastupa sila protiv sile, propaganda protiv propagande, mržnja protiv mržnje, i, u krajnjem ishodu, tako često, čak, i zlo protiv zla. Ali, svekoliko Hrišćanstvo tvrdi da se zlom ne može uništiti zlo, da se ne može mržnjom pobediti mržnja - sve je to "ovaj svet", za koji je odavno rečeno da "u zlu leži" (1. Jov. 5:19). I zar onda, nije pravo vreme da se mi, koji sebe nazivamo verujućima, setimo tog središnjeg paradoksa Hrišćansva - da je njegova pobeda jedino u krstu, u nepobedivoj i nepojmivoj sili krsta, u jedinstvenoj krasoti i duhonosnoj dubini krsta? Zar Hristos nije došao da nas spasi, ali ne silom, niti spoljašnjom pobedom, već zapovešću da saznamo kakvoga smo duha, da bi u nama dejstvovala sila krsta? I zaista je zapanjujuće da i danas, tamo gde se vodi borba protiv Hrišćanstva, pobeđuju samo oni koji se nasilju suprostavljaju isključivo istinom, mržnji - isključivo ljubavlju i žrtvom, huci i buci propagande - isključivo "glasom tihim i tananim", tišinom i svetlošću istinske vere. ... Vreme je da se "svetu koji u zlu leži" suprostavi ne čudo, ne autoritet i ne hleb, već onaj likujući oblik dobra, ljubavi, nade i vere, bez koji se rod ljudski guši. (A. Šmeman, Živeti danas po jevanđelju)

Foto misao

Ima svašta ali novo nema ništa!

- Ama ima od dobra bolje. - Ima, može biti da ima, ali to - nije dobro. - Zašto nije dobro, po čemu nije dobro? - Pa eto, kako da ti kažem, kad je čovjek dobro, on zna na čemu je i sjedi s mirom, a to ”bolje” goni te da tražiš još bolje i ... to kraja nema. Pusti! Ima svašta i koješta, ali novog - ako ćemo pravo govoriti: nema ništa. Nema, nema, vjeruj ti meni! A to što neki pričaju nemoj ti da slušaš ni uzimaš srcu. Ništa to nije. Otkako je svijet postao, uvijek se među ljudima jedni isti konci pletu i mrse i raspliću, samo se ljudi mijenjaju, pa im to izgleda novo. (Ivo Andrić, Priča o soli)

Citati

Josifovske situacije

Josif je potencijalno svaki čovek jer se na njegovom primeru pokazuju nevidljive staze Božije, kojih čovek uglavnom nije svestan. Koliko svi mi kao ljudi imamo razne želje i zamisli, i negodujemo kada se one ne ispunjavaju. Koliko puta drugi bitno utiču na naš životni put, a da mi to ne gledamo negativno. Još je upečatljivije to, koliko se zapravo puta pokaže da je dobro bilo što se naša nastrojenja nisu ispunila. Preko drugih i protiv naše volje, Bog nas često usmerava na put kojim idemo. Takve situacije su josifovske situacije, trenutci kada se oseti neprimetna ruka Božija. Upravo je to Josif shvatio kada se pokazao braći. To je zapravo put vere koji svaki čovek treba da shvati. Ne razumemo zašto se mnoge stvari dešavaju, ali jedino što možemo jeste da verujemo da se dešavaju po promislu Božijem. Prof. dr Rodoljub Kubat