DUHOVNA MISAO
©️ Želimir Stanić
“Volim da porazgovaram, od razgovora sve postane svjetlije i svježije, kao da se prozori na kući otvore. O čemu volim da govorim? O svemu što ljude i mene zanima. O životu, o prirodi, o radu, o smrti (i o smrti, zašto ne, smrt je važna koliko i život), zaista o svemu, jer teško da ima stvari o kojoj čovjek nikad nije pomislio. Nisam naročito pametan, niti mislim da je to važno, važnije je da je čovjek pravedan i da se ne truje ružnim mislima.” (Selimović)
Citati
Ecclesia reformata semper reformanda
U XVII vijeku, pariski biskup, ispovjednik kraljeva i slavni govornik Bosije (Bossuet) podsmijavao se protestantima zbog brojnosti njihovih zajednica, međusobnih razlika i promjenljivosti njihove nauke i stila bogosluženja. Slavni matematičar i filozof Lajbnic (Leibniz) na to mu je odgovorio: "Čast nam je, gospodine, što pripadamo crkvama koje se stalno mijenjaju." Time je on imao na umu čuveno geslo reformacije "Reformisana crkva koju stalno treba reformisati." Umjesto da se ponosimo svojom nepromjenjivošću, Crkva, sačinjena od nesavršenih ljudi, može opstati samo kroz promjenu - kroz učenje, pokajanje i popravljanje - a nikako kroz postojanu nepopravljivost. T. S. Grek 31.10. PODSJEĆANJE NA DAN REFORMACIJE
Knjige
А ради чега се живи?
- И живјети ми се, - вели, - Божји човјече, не мили. Једино желим да умрем. Само то молим Бога. Сад сам изгубио сваку наду.” А старац му рече: - Не ваља ти што тако говориш, Мартине, ми не смијемо да просуђујемо Божија дјела. Није то по нашем разуму, већ по Божијој промисли. Бог је твом сину досудио да умре, а теби да живиш. Значи да је тако боље. А што ти очајаваш, то је зато што желиш да живиш за своје задовољство. - А ради чега се живи? - упита Мартин. - Ради Бога, Мартине, треба живјети. Он ти је дао живот, ради њега треба живјети. Када почнеш да живиш ради Њега, ни на шта се нећеш више жалити и све ће ти изгледати лако. Поћута Мартин и вели: - А како се живи ради Бога? И старчић рече: - А како се живи ради Бога показао нам је Христос. Јеси ли писмен? Купи јеванђеље и читај, тамо ћеш сазнати како се живи ради Бога. Тамо је све објашњено. И ове ријечи коснуше Авејича у срце. И оде он истога дана и купи Нови завјет штампан крупним словима и поче читати. Лав Толстој, Гдје је љубав тамо је и Бог
Prenosim
Smisao patnje
Jednom je, pošto je pokušala samoubistvo, na moju kliniku primljena majka dječaka koji je umro u jedanaestoj godini. Moj kolega, dr Kocourek, pozvao ju je da se pridruži logoterapijskoj grupi. Slučajno sam ušao u prostoriju gdje se izvodila psihodrama. Majka je pričala svoju životnu priču. Poslije smrti svog dječaka ostala je sama s drugim, starijim sinom, bogaljem, koji je bolovao od dječije paralize i bio u kolicima. I majka se pobunila protiv sudbine. Ali, kada je pokušala samoubistvo, sprečio ju je bogalj: on je volio da živi! Za njega je život imao smisla. Zašto za majku nije? Kako bi mogla ponovo da ga otkrije? I kako bismo joj pomogli da ga ponovo postane svjesna? Improvizujući, ušao sam u diskusiju i počeo da postavljam pitanja jednoj ženi iz grupe. Upitah je: ''Koliko imate godina?'' Odgovorila je: ''Trideset''. Nastavih: ''Zamislite da nemate trideset nego osamdeset godina i da ležite na samrtnoj postelji. Bacate pogled na svoj prošli život, život u kome niste imali djece ali ste imali mnogo novca i uživali ugled u društvu''. Upitao sam je šta u takvoj situaciji osjeća: ''Šta mislite o svom životu? Šta sebi govorite?'' Navodim njene riječi sa magnetofonske trake: ''Udala sam se za milionera. Živjela sam lagodno, u izobilju. Baš sam živjela, ljubakala sam se i koketirala sa muškarcima! Eto, sada imam osamdeset godina, djece nemam. Gledajući unazad, u svemu tome ne mogu da vidim nikakvog smisla. Zaista moram da kažem da mi je život promašen...'' Tada sam zamolio majku bogalja da isto tako zamisli kako u osamdesetoj godini gleda na svoj prošli život. Evo šta je ona na to rekla: ''Željela sam da imam djece i želja mi se ispunila: jedan dječak je umro, a drugi, bogalj, bio bi poslat u neki zavod da se ja nisam za njega pobrinula. Mada je bogalj i bespomoćan, on je ipak moje dijete. I zato sam mu, što sam više mogla, život učinila ispunjenim; napravila sam od njega, što sam mogla boljeg čovjeka.'' Tada je briznula u plač i nastavila: ''Što se mene tiče, mirne duše se mogu osvrnuti na svoj prošli život. Mogu da kažem da mi je život imao smisla i namučila sam se da ga ispunim. Učinila sam sve što sam mogla, najbolje što sam mogla za svog sina. Život mi nije promašen!'' Gledajući na svoj život sa samrtne postelje, odjednom je bila sposobna da u njemu nađe smisao, smisao koji uključuje i njene patnje. Zatim sam, obraćajući se cijeloj grupi, prešao na drugo pitanje: "Da li je majmun od koga se dobija serum poliomelitisa, pa ga neprestano bodu iglama, sposoban da ikada shvati smisao svog bola? Nije, naravno, jer svojom ograničenom inteligencijom ne može da uđe u ljudski svijet u kome njegov bol jedino može biti shvatljiv." Pitao sam dalje: "A šta je sa čovjekom? ... Zar je nezamisliva mogućnost neke druge dimenzije, neki svijet iznad čovekovog svijeta, svijet u kome je odgovor na pitanje konačnog smisla čovjekove patnje?" Viktor Frankl (psihijatar i psihoterapeut koji je nekoliko godina bio zatvorenik u nacističkim koncentracionim logorima)
Život
Poruke iz Svete zemlje: Mrtvo more
Jedna od glavnih atrakcija tokom posjete Izraelu je zasigurno Mrtvo more. To je jezero dugačko 67 metara a široko 18, sa najvećim salinitetom vode na svijetu - devet puta većim od morske vode. Zbog toga u ovom jezeru ne postoji život, osim nekih bakterija. Oni koji vjeruju u biblijske spise, povezuju ovu lokaciju sa drevnim gradovima zvanim Sodom (jevrejski סדם - sodem, transliteracija na grčki Σοδομα) i Gomor (jevrejski עמרה - amora, grčki Γομορρα) i sa Avramom, ocem jevrejske nacije. Ova dva grada se prvi put spominju prilikom nabrajanja liste naroda u 1. knjizi Mojsijevoj u 10. poglavlju (10:19). Lokacija većine mjesta spomenutih u ovom poglavlju je nepoznata. Kada je Avram krenuo u nepoznato na osnovu Božijeg poziva (1. Moj. 12:1) on nije pošao sam. Sa njim je krenuo, pored ostalih, i Lot, sin Avramovog brata Arana (1. Moj. 11:27.21, 12:4). U jednom trenutku, Lot se odvaja od Avrama i seli u Sodom (1. Moj. 12:12). Na ovom mjestu se daje informacija da moralna situacija u ovom gradu nije bila u skladu sa vrijednostima kojima uči Sveto pismo (1. Moj. 12:13). Naš vodič po Izraelu je, u trenutku kada nam je dosadilo hodanje po mjestima judejske pustinje, podijelio sa nama izreku koja bi prevedena glasila: "Ko želi da omudra odlazi u pustinju; ko želi da se zabavlja odlazi u grad." Moguće da postoji veza između ovih biblijskih događaja i ove lokalne izreke. Sledeće spominjanje ovih termina je u 14. poglavlju iste biblijske knjige. U pitanju je sukob dvije koalicije careva - vladara gradova - četiri protiv pet, među kojima su i carevi ova dva grada, Sodoma i Gomore (1. Moj. 14:1-2). Zanimljivu informaciju spominje pisac ovih redova: u ovoj dolini ima dosta rupa iz kojih se vadila smola (1. Moj. 14:10). Veliki broj obala Mrtvog mora su jako porozne i oko njih nije siguran boravak. Devetnaesto poglavlje prve knjige Mojsijeve spominje uništenje ovih gradova vatrom s neba što služi kao slika konačnog uništenja grijeha i onih koji se od istog nisu htjeli odvojiti. Bog je poslao svoje vijesnike da opomenu stanovnike ovog grada. Na sve opomene oni su se smijali i izrugivali. Lot je jedini poslušao opomenu i napustio grad, nakon čega grad biva spaljen. Lokacija ovih događaja je u blizini ovog jezera. Dok prilazite ovoj lokaciji prolazite mjesto nadmorske visine označeno kao nivo mora, odakle se nivo počinje spuštati ka Mrtvom moru. Ova tačka je zanimljiva turistička destinacija što koriste tamošnji stanovnici nudeći slikanje sa kamilom. No morate biti spremni za veće plaćanje ukoliko želite da siđete sa kamile kada vi želite. Mjesto koje vidite na slikama pripada palestinskoj upravi. Iako služi kao turističko mjesto nije nešto posebno uređeno, iako se, kao i sve ostalo na ovom prostoru, dobro naplaćuje. Dolaskom na ovo mjesto imate priliku da uđete u vodu i da u njoj provedete ne više od petnaest minuta. Više od toga nije povoljno za zdravlje. Ukoliko vam voda uđe u oči ili je slučajno progurate, neophodno je da odmah izađete na obalu i da zatražite pomoć. Zabranjeno je ronjenje i skakanje, a preporučuje se ulazak sa papučama. Za svaki drugi slučaj potrebe, na obali se nalaze spasioci. Blato koriste kao i na svakom drugom mjestu gdje mu pripisuju ljekovita svojstva. Upravo je zbog toga s ovog mjesta jako razvijena trgovina svim proizvodima koji sadrže mineralna svojstva. Među najpoznatijima su sigurno AHAVA proizvodi.
Citati
Samo danas
1) Samo danas – trudiću se proživjeti dan ne želeći riješiti probleme svog života odjednom. 2) Samo danas – sa najvećom pažnjom pratiću svoje ponašanje: biću otmjen u vladanju, nikoga neću kritikovati, neću druge ispravljati i popravljati... SAMO SEBE SAMOG. 3) Samo danas – biću sretan jer sam siguran da sam stvoren za sreću... ne samo na drugom svijetu, nego i na ovom. 4) Samo danas – prilagodiću se okolnostima, ne zahtijevajući da se one prilagode mojim željama. 5) Samo danas – posvetiću pet minuta svoga vremena dobrom gradivu; kao što je hrana nužna za život tijela, tako je dobro gradivo nužno za život duše. 6) Samo danas –učiniću dobro djelo, a da to nikome neću reći. 7) Samo danas – učiniću nešto što inače ne činim rado; ako u mislima osjetim da sam povrijeđen, trudiću se da to niko ne primijeti. 8) Samo danas – načiniću tačan raspored. Možda ga se neću tačno držati, ali ću ga napraviti. Izbjegavaću dva zla: napetu žurbu i neodlučnost. 9) Samo danas – čvrsto ću vjerovati – čak i ako bi okolnosti pokazale suprotno – da se milostivo Božje proviđenje brine za mene kao da nikoga drugog nema na svijetu. 10) Samo danas – neću strahovati. Naročito se neću bojati radovati svemu što je lijepo i vjerovati u dobro. Dano mi je da 12 sati činim dobro; mogla bi me obeshrabriti misao da to moram činiti cijeli život.
Poezija
Čekam te
Kao što straže noćne čekaju jutro, Čekam Te. Kao žedna zemlja izvore vodene, I gorski vrhovi sunce jutarnje, Ko momče prve poljupce I majka detinje osmehe, Čekam Te. U srcu, Na javi i u snovima, U nadanju i u molitvama. Ko što nikada niko čekao nije! Sve je utihlo i ničega više nema... Ali ipak negde daleko iza toga, Čekam Te. Dugo je jedan čovek kraj puta stajao. Kad god si prošao Ti si ga video. Bilo jutro ili veče, Bilo leto ili zima. Vejavica! Od čekanja sav je pobeleo! Samo je pogled ostao... Koga je čekao? Za kim je tako čeznuo? Jedno je ipak sigurno: Da je tog nekog On mnogo, mnogo voleo! Mirjana Sič, Beč 2000