U ropstvu
Nekad smo svi znali jasno, od najnepismenijeg seljaka pa do gospode i dece njine, šta je rodoljubivo i časno, i šta treba da čine potomci negdanjih junaka. Ne mogu da poznam narod čije su pevali vrline pesnici od Branka do…
rank-math
domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init
action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/DMisao/web/duhovnamisao.com/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114Nekad smo svi znali jasno, od najnepismenijeg seljaka pa do gospode i dece njine, šta je rodoljubivo i časno, i šta treba da čine potomci negdanjih junaka. Ne mogu da poznam narod čije su pevali vrline pesnici od Branka do…
Duuuuugo sam bila sama, Jeste, tu je bila i mama, Jeste tu je bio i tata, Ali meni je jako nedostajalo Da imam i jednog brata. I zato sam zamolila tatu, Da njih dvoje – mama i tata – Meni…
Mesec obukao čizmice žute, oblaci obukli plave kapute pa cele noći nebom jezde. Dole u šumi, jedno meče zamišljeno, već treće veče, gleda u zvezde. Meče se ljuti već treći dan što ga teraju u zimski san i zamišljeno stalno…
Svašta umem. Stvarno umem. Samo – sebe ne razumem. Ja čuvao, ljudi, ovce tamo negde na kraj sveta, mojoj deci kajmak smeta, luk im smeta… Sve im smeta. Ja do škole pešačio i po kiši i po snegu, moje kćeri…
I kad sunce toplo greje, I kad stegne studen zime, Duša moja Bogu kliče: Oh, ne ostavi me! —
Hoćeš da me ispovediš, – Ja se krijem. Hoćeš pričest da mi dadeš, – Ja se smijem. Hteo bi stavit’ ruku na me, – Ne podnosim;