I kad sunce toplo greje,
I kad stegne studen zime,
Duša moja Bogu kliče:
Oh, ne ostavi me!
—
Kad umoran legnem spati,
Ja pominjem Božije ime,
A duša mi Njemu kliče:
Oh, ne ostavi me!
—
Kad ujutru danak svane,
Ne znam šta mi ide s njime,
Pak se prvo Boga setim:
Oh, ne ostavi me!
—
A kad kucnu krajnji časi
Da iz tela dušu prime,
Daj mi snage da vapijem:
Oh, ne ostavi me!
Jovan Jovanović Zmaj