Krajem decembra i početkom januara sve blista, sjaji i blješti od reklama i ukrasa. Potaknuti smo da se nadamu nečemu neodređenom ali u svakom slučaju ljepšem i boljem. “Više novca i zdravlja,” na to se uglavnom svode novogodišnje želje. I u tom svom našem zanosu, zaboravimo na jedan od jako važnih aspekata ljudskog življenja: upotreba kočnica, ličnih ograničenja, snage volje.
U vremenu praznovanja i iščekivanja istog, motivisani smo (svjesno i nesvjesno) da trošimo više, jedemo više, pijemo više. Samo mali broj onih kojima život i okolnosti nisu pružile tu mogućnost ne moraju da brinu kako će se to “više” odraziti na njihov lični život: na finansije i na februar, na kilograme i zdravlje, na njega i one oko njega … Jer najglupaviji sebični odgovor glasi “To je moj život, i mogu da radim šta hoću” jer traje samo do onog časa dok ne bude neophodno da neko drugi taj tvoj život odveze do bolnice i doktora.
Zato prije nego se prepustite praznicima i njihovim uticajima, razmislite o sebi u tom periodu kao o vožnji automobila sa ugrađenim graničnikom brzine. Znate taj doživljaj? Pritisnete prekidač koji uključuje “speed limit;” nakon toga dodajete gas do one brzine km/h koje želite (npr. 75 km/h) i tada ponovo pritisnete “dugme” koje “zamrzava” kretanje vašeg vozila na 75 km/h. Dok vi dalje stiskate papučicu gasa, vaša brzina kretanja ostaje ista (75 km/h) sve dok je uključen ograničavač brzine.
Tako, prije nego krenete u prodavnicu stavite u svoj novčanik onoliko novca koliko možete sebi priuštiti da potrošite. Ostavite kreditne kartice i sve slične stvari kod kuće, da ne biste došli u iskušenje da pređete postavljeni limit kada vidite reklame koje vas pozivaju da potrošite više, jer “nije svaki dan Nova godina, Božić, Bajram…” ili bilo koji drugi praznik koji praznujete. Kada sjedate za sto na kojem je postavljena gomila hrane i pića, podsjetite sebe da čovjek ne živi da jede, nego jede da bi živio. Ovo se posebno odnosi na sve one koji imaju problema da ograniče konzumiranje alkoholnih pića. Pitanja kao što su “koliko piti, šta piti, zašto piti, s kim piti” ne znače ništa ako se postavljaju u pogrešnom času. O ovome trebate porazgovarati sami sa sobom prije nego počnete piti. A za sve ostale možda će biti dovoljno da se podsjete svih ovih misli kroz jednu zgodnu pjesmicu preuzetu sa nečijeg zida, sa facebooka.
I ne zaboravite: zivot se, u svim svojim oblicima (ruznim i lijepim) nastavlja i poslije januara. Sretni praznici!
užurbano idu ljudi.
Trgovi praznično sjaju,
utisak idile daju…
svega mora bit’ na stolu.
Zbog pijace “sirotinje”
zaobiđu sve svetinje.
kol'ko košta sir il’ jaja,
piće, meso, il’ orasi…
Valjda nismo siromasi.
praznici su da se krka.
Nek se svega više nađe,
platiš čekom, pa ti slađe.
taj prizor nije od juče,
vade to mačke, il’ kuče,
il’ siroti penzioner.Al’ računi kada stignu,
(struja, gas, komunalije…),
pa pritisak svima dignu,
presednu ti čarolije.
i vazduh treperi čudom.
U kompletnom tom pijanstvu,
mi smo ljudi u paganstvu.
dušu svoju Hristom gosti.
Božićni već teče post…
Bogomladenac nam gost…
(M.J. 21.12.2012.god.)