Doći ćemo na nebo sa dve strane razne,
potamneli stanovnici ovoga sveta,
pred večer kad na zemlji stanu da se prazne
polja, i padne san preko kamena i cveta.
Ali biće Bogu, kad prispemo u Njegovo krilo,
mutno srce naše providno,
videće jedini On što je ikada bilo
u nama i svetiteljsko i stidno.
Znaće sve što se na zemlji odigrava,
sve što nikada nisu ljudi znali:
znane su Njemu paučinaste staze mrava,
listovi što su po šumama pali.
Kad posljednji osmesi i suze kanu,
posle nestalih zemaljskih dana,
naći ćemo se ponovo na Božijem dlanu,
prostranijem od osmeha okeana.
Desanka Maksimović