U jednom ruskom selu živio je rabin. Svakog jutra, još od rane mladosti, prelazio je preko seoskog trga, idući na molitvu u sinagogu, i uvijek ga je posmatrao lokalni policajac koji je mrzio Jevreje.
Na kraju, jednog jutra, policajac je prišao rabinu i upitao ga kuda ide.
“Ne znam,” odgovorio je rabin.
“Kako to misliš ‘ne znam’? Već godinama te posmatram kako ideš u sinagogu preko ovog trga i ti mi sad kažeš da ne znaš! Pokazaću ja tebi!”
Potegao je rabina za bradu i odvukao ga u zatvor. Dok je zaključavao ćeliju, rabin mu je rekao: “Shvataš li sad šta sam mislio kad sam rekao da ne znam?”
Naravoučenije: “Čujte sada, vi koji govorite: “Danas ili sutra otputovaćemo u taj i taj grad pa ćemo onda provesti godinu dana, trgovaćemo i zaradićemo. Pa vi ne znate ni šta će biti sutra! Jer šta je vaš život? Vi ste izmaglica koja se načas pojavi, a onda iščezbe. Umjesto da govorite: “Ako Bog bude htio, poživjećemo i učinićemo ovo ili ono”, vi se hvališete i pravite važni. Svako takvo hvalisanje je zlo.” (Biblija, Jakovljeva poslanica 4:13-16)