Kao što straže noćne čekaju jutro,
Čekam Te.
Kao žedna zemlja izvore vodene,
I gorski vrhovi sunce jutarnje,
Ko momče prve poljupce
I majka detinje osmehe,
Čekam Te.
U srcu,
Na javi i u snovima,
U nadanju i u molitvama.
Ko što nikada niko čekao nije!
Sve je utihlo i ničega više nema…
Ali ipak negde daleko iza toga,
Čekam Te.
Dugo je jedan čovek kraj puta stajao.
Kad god si prošao
Ti si ga video.
Bilo jutro ili veče,
Bilo leto ili zima.
Vejavica!
Od čekanja sav je pobeleo!
Samo je pogled ostao…
Koga je čekao?
Za kim je tako čeznuo?
Jedno je ipak sigurno:
Da je tog nekog
On mnogo, mnogo voleo!
Mirjana Sič, Beč 2000
