Mi koji smo bili u koncentracionim logorima možemo da se sjetimo čovjeka koji je obilazio barake, tješio ostale i s njima dijelio poslednje parče hljeba. Možda ih je bilo samo nekoliko ali oni su dovoljan dokaz da čovjeku sve može da se uzme, osim jedne stvari: poslednje od njegovih sloboda – da zauzme svoj stav u bilo kom spletu okolnosti i da odabere sopstveni put.
