Zašto plačemo dok gledamo filmove?

Couple, woman cryingUkoliko ste ikada plakali uz neki film ili seriju, a sigurno jeste, svesni ste intenziteta i realnosti emocija koje vas u tom trenutku preplave. Poznat vam je i onaj osećaj knedle u grlu koji ne popušta sve do trijumfalnog završetka ili tzv hepi enda. Sa tim istim filmom ostvarili ste neku ličnu sponu koja se ne gubi (Lion King, The Notebook, anyone?), pa ćete ga možda i nebrojeno puta tokom života pustiti, kao svoj specijalni film za utehu u teškim trenucima.   Kako je moguće da se toliko uključimo u fiktivni svet, i da emocionalne suze koje kao odrasli ljudi uglavnom umemo da kontrolišemo- ne možemo da zaustavimo ni pred čitavom bioskopskom salom (fenomen poznat kao PDE- public displays of empathy)?

Što se konkretno bioskopa tiče, situacija je jasna jer važi pravilo- što veći ekran, jači emocionalni odgovor. U zamračenoj sali, pred velikim platnom, lakše je blokirati…

View original post 733 more words

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s