Da bi se nekud stiglo i nešto postiglo, potrebno je u nas mnogo. Kao i svuda u svijetu, možda i više. Prije svega treba proći, po dubokoj tami, kroz blatnjavo selo i čopor nevezanih pasa u njemu. Pa poslije toga – ako šta ostane od tebe – sačekati jutro, pojaviti se tamo negdje među ljudima, ispavanim, ornim za borbu i razgovor, i – biti takav kakvi su i oni i, po mogućnosti, jači i bolji od njih.
Ivo Andrić
Istina u malo reči.
🙂