Dimitrije Popov, učenik trećeg razreda iz Pančeva, odlučio je da pusti bradu. Pošto mu nije bilo jasno kako to da radi, pitao je dedu, koji je bradu pustio pre nego što se Dimitrije rodio. Deda mu je rekao:
– Uhvati me za bradu!
Kada je Dimitrije uhvatio, deda je viknuo:
– Pusti!
Tako je Dimitrije pustio bradu.
Naravoučenije: Veselo srce pomaže kao lijek, a duh žalostan suši kosti. (Biblija, Priče Solomunove 17:22)