Postoje ljudi koji te ne vole, tako…
Ali nemoj to da te brine, ne može voljeti svako…
Svejedno da li ih koristiš, il’ im daruješ cvijeće, predaš se ili se boriš…
Neki te voljeti neće…
Zajedno teku vam dani…
Za isti sto ćete sjesti…
Ali ste svijetovi strani koji se ne mogu sresti…
I možeš pružiti ruku, vaditi srce iz grudi, priznati muke i patnje…
Neki te ne vole ljudi…
I možeš brod kad im tone, džinovskom snagom dići, opet će da te se klone…
I svom će ostrvu ići…
I zato nastavi dalje, neka te talasi nose i nebo zvjezdano šalje i bure zamrse kose…
Razapni jedra i maštaj…
Pobjeđuj metar po metar…
I praštaj…
Praštaj im…
Praštaj…
Nije im naklonjen vjetar!!!