Jedna stara Jevrejka sjedila je pored velikog i debelog Šveđanina i uporno ga gledala. Na kraju ga je upitala: “Oprostite, vi ste Jevrejin, zar ne?
“Ne,” odgovorio je on. Nekoliko minuta kasnije, ona mu se ponovo obratila. “Znate, meni možete slobodno da kažete. Vi ste ipak Jevrejin?”
“Ne, ja zaista nisam Jevrejin.” odgovorio je Šveđanin. Ona ga je pomno proučavala, a zatim rekla: “Jeste li sigurni u to?”
Iznerviran, čovjek je izjavio: “U redu, ja sam Jevrejin!” Stara ga je pogledala, odmahnula glavom i rekla: “Ne bi se baš reklo!”
Naravoučenije: “Nego je ono Jevrejin koji je iznutra, i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga.” (Rimljanima poslanica sv. apostola Pavla, 2:29)
To mu dodje kao neki jeftini humor?
Hm, o ukusima je tesko raspravljati ali neku poruku je trebalo izvuci iz ove pricice. To mi je bila namjera.