14. maja 2011. godine policija Njujorka je poslala u zatvor direktora Medjunarodnog Monetarnog Fonda, Dominika Štros-Kana (Dominique Strauss-Kahn). Glavni razlog je seksualno zlostavljanje sobarice u jednom od najluksuznijih hotela velelepnog grada na istocnoj obali Amerike. Kao što to obično biva u Sjedinjenim Američkim Državama, novinari, fotografi, internet stranice i televizijski kanali su bez prestanka prikazivali pad jednog od najmoćnijih bankara sveta. Sa lisicama na rukama on je poslat u zatvor po imenu Rikers Island, čuven po svojoj okrutnosti. Na prvi pogled mnogi su bili šokirani, zbunjeni ili čak revoltirani zbog toga što je ugledni direktor, a i bivši i mogući kandidat za predsedničku fotelju u Francuskoj, predat na milost i nemilost medijima bez prave mogućnosti da iznese svoju odbranu.
Cilj ovog pisanja nije da se dotična osoba brani ili napada, već da njen pad bude prilika za razmišljanje o pravim vrednostima, kao i smislu našeg postojanja. Evo nekoliko bitnih karakteristika vezanih za taj dogadjaj:
1) Lanac je jak koliko i najslabija karika u lancu
Dominik Štros-Kan je bez sumnje bio izuzetan ekonomista. Mora se priznati da je čak sa puno hrabrosti branio principe pravde, i doprineo promeni stila rada Medjunarodnog Monetarnog Fonda. Ukinuo je suvoparni diktat bogatih, i uvek se trudio da zaštiti zemlje u teškoj finansijskoj krizi. Ipak, nije vodio računa o svojim slabostima, i to ga je jako skupo koštalo. Pre više od sto godina Ellen White je pisala: „Lanac je jak koliko i najslabija karika u lancu. Mi možemo proglasiti jedan takav lanac jakim u celini, ali ukoliko je jedna karika slaba, ne možemo se osloniti na čitav lanac. Posao pobede nad slabostima treba biti predmet izučavanja svake duše koja se sprema za carstvo Božje. Ta nestrpljiva reč koja golica vaše usne mora ostati neizgovorena. Ta misao da se vaš karakter dovoljno ne ceni vas mora napustiti. Jer to umanjuje vaš uticaj i proizvodi sigurni rezultat, umanjujući vašu vrednost u očima drugih.“ (Poruka mladim hrišćanima, str. 91.). Dominik Štros-Kan je prihvatio svoj način ponašanja i javno priznao da je ’slab na žene’. Mislio je da će uspeti u životu zbog velikih kvaliteta na drugim područjima. Ipak, nastavio je sa svojim ponašanjem tokom mnogih godina. Uspeo je da ispliva iz više skandala sa osobama suprotnog pola, samo zbog podrške brojnih pristalica. Bez obzira da li je kriv ili ne u sadašnjoj aferi (to za sada još nije poznato), činjenica je da je zaboravio na osnovno pravilo uspeha: čovek mora prvo postati pobednik u svom privatnom životu pre nego što želi uspeh na profesionalnom nivou. To je potvrdio i Isus u jednom od svojih izlaganja: „Kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi.?“ Marko 8: 36
2) Pasti sa visoke pozicije može biti jako bolno
Mnogi evropski komentari objašnjavaju brzinu i surovost čitave pravne procedure činjenicom da visoki bolnije padaju u Americi nego što je to slučaj sa Evropom. Ipak, čitajući Božju reč, možemo reći da je gubitak moći ili titule jedino problem za one kojima je puno stalo da taj položaj i sačuvaju. Najbolji način bi bio da oni koji su izabrani na velike funkcije ostanu jednostavni kada na tu funkciju dodju, pa i kada sa te funkcije odu. Kako bi bilo lepo da im slava ’ne udari u glavu’! Upravo ta jednostavnost će učiniti da se sve procedure u mnogome relativizuju. Navedimo primer Gandija. Jednom prilikom, upravnik zatvora gde je on bio zatvoren, se žalio guverneru na odluku vlade da on u taj zatvor stigne. Zato je rekao: „Gospodine, molim vas, nemojte nam više slati Gandija u naš zatvor. On nam pokvari sve zatvorenike. On se van zatvora ponaša tako disciplinovano, on živi tako jednostavno, još strožije nego što mi držimo naše zatvorenike. Tako da mu dolazak u zatvor ništa ne znači.“
Očigledno je da ljudi na visokom položaju moraju imati visoke moralne vrednosti, visoki nivo poniznosti, visoku ličnu disciplinu ukoliko žele da izbegnu svu dramu kada njihovo delovanje bude dovedeno u pitanje, čak i ukoliko ništa loše nisu uradili. Ako stvarno misle u svojoj glavi da su ’neko i nešto’, tokom obavljanja svojih dužnosti, onda će i pad delovati strašnije. Ali ukoliko shvate kao Isus Hristos šta je pravi lideršip, tj. nošenje odgovornosti, onda će stvari krenuti drugačije. U jevandjelju po Mateju je zapisana sledeća Isusova izjava: „Znate da poglavari raznih naroda gospodare nad njima i da moćnici nad njima vladaju. Ali medju vama da ne bude tako, nego onaj medju vama koji hoće da bude velik, neka vam bude sluga. I koji hoće medju vama da bude prvi, naka vam bude rob. Kao što i Sin Čovečji nije došao da mu služe, nego da on bude drugima sluga i da da svoj život u otkup za mnoge.“ Matej 20: 25 – 28.
3) Pravi lideri su primer
Dominik Štros-Kan je želeo nastaviti sa svojim neodgovornim ponašanjem prema lepšem polu objašnjavajući svima, pa čak i svojoj supruzi, da je on takav, da je to njegov stil života. Ali to ne liči na zrelo ponašanje. On pojam ljubavi i vernosti ne povezuje u jednu celinu. Ljubav prema sopstvenoj ženi je za njega moguća uz povremene ljubavne afere. Dok razmatramo to pitanje dobro je setiti se izjave Benjamin Disraelija: „Ja ponavljam da je svako poštovanje države pitanje poverenja. To podrazumeva da svi prihvatamo da smo odgovorni za njeno ponašanje.“ I tu upravo leži problem. Ako jedan Dominik Štros-Kan može živeti životom kojim živi, zašto to ne bi mogao biti slučaj sa svim gradjanima? A ako tako deluju svi gradjani, šta će onda biti od naših domova, bračnih drugova, ili na dalje staze sa našim poverenjem koje možemo imati jedni prema drugima? U tom pravcu Kant je insistirao: „Radi tako da moralni princip tvoga delovanja u svako doba može ujedno da vredi kao princip opšteg zakonodavstva.“ (Kant, Grundlegung der Metaphysik der Sitten, 1786, str. 81.)
4) Budimo dostojni onoga što jesmo
Apostol Jovan podseća hrišćane na neverovatnu vrednost koju imaju u Božjim očima: „Vidite kakvu ljubav nam je pokazao naš nebeski Otac da se deca Božja nazovemo i budemo… Ljubazni, sad smo deca Božja, i još se ne pokaza šta ćemo biti…“ (1. Jovanova 3: 1.2.)
Pad ljudi, uključujući tu i one velike, uvek dolazi kada zaboravimo koliko vredimo. Tražiti da se uvek iznova dokazujemo, da, kao što je to Dominik Štros-Kan radio, uvek iznova ’osvajamo’, da se bez prestanka udvaramo, stvara stanje duha u kome nam uvek nešto nedostaje za mir, zadovoljstvo i sreću.
Uzmimo primer samog značenja prezimena bivšeg direktora Medjunarodnog Monetarnog Fonda. Njegov prvi deo, Strauss, dolazi iz nemačkog jezika i označava jednu brzu pticu, koja ima tendenciju da zavuče glavu u pesak u vreme opasnosti. Očigledno da se radi o noju. Ne znamo da li se Dominik zbog svog imena tako ponašao prema svojim slabostima. Kako to da njegova supruga, vrlo poznata francuska žurnalistkinja, prihvati takvo ponašanje, ostaće za mnoge tajna. Ipak, takav stav mu dobra nije doneo.
Drugi deo tog imena je mnogo interesantniji. Dominik Štros-Kan je jevrejin, i reč ’KAN’ na jevrejskom potiče od reči SVEŠTENIK. Ta reč podrazumeva vodeću ulogu, visoke duhovne vrednosti, mudrost i sposobnost da se pozitivno utiče na druge. Evo opisa svešteničke službe kod proroka Malahije: „Zakon istiniti beše u ustima njegovim, i bezakonje se ne nadje na usnama njegovim. U miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja. Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovih usta…“ (2: 6. 7.)
Umesto dostojanstvenog ponašanja kako njegovo ime nalaže, Štros-Kan je prvo postao visoki sveštenik svetskog finansijskog sistema, što samo po sebi nije loše, ali isto tako i sveštenik ljubavi, one telesne, seksualne. A ta navika, naveliko i naširoko diskutovana po francuskim novinama, mu je pričinila mnogo više problema nego što je on to mislio.
Prema tome, naučimo se iz grešaka direktora MMF. Nikada ne prihvatimo slabosti kao normalnu pojavu, kao nešto što će tako ostati zauvek. Sve sile neba su nam na raspolaganju da budemo pobednici. Zatim budimo jednostavni, ponizni, čašću čineći druge većim od sebe. Takodje budimo primeri, pozitivno ohrabrenje za druge. I na kraju, što je i najbitnije, posmatrajmo sebe kroz oči Isusa Hrista. Neka čast koju nam je On pokazao time što nas je prihvatio kao svoju decu bude pokretač sila ljubavi u našem životu. Onda neće biti mesta za brigu. Kada Božja ljubav deluje u nama, sve što se desi će ići na dobro. Budimo i mi kao Dominik. Ne kao noje, već kao sveštenici Boga živoga.