Kad je Bog stvorio sve ptice (koje još nisu letjele jer nisu imale krila) pozvao ih je sve preda se i pokazao im nešto što još nisu poznavale (a to su bila krila) i kazao im: «Neka svaka od vas uzme dva komada od ovoga i stavi sebi na leđa. Moraćete to uvijek nositi.»
Ptice su se začuđeno pogledale.
Noj je mislio da je najpametniji i najlukaviji od svih, pa reče: «Ja ću uzeti najmanja, tako se neću puno mučiti.» I uzeo je dva krilca, mala, najmanja.
Kokoš je pomislila: «Ma, nikad se ne zna! Bolje je izabrati nešto srednje!» I uzela je par krila, ni malih ni velikih.
I tako su ptice jedna za drugom uzimale ona krila koja su im najviše odgovarala.
Orao je pomislio: «Kad mi je Bog ponudio ove stvari to je sigurno zato što su mi korisne. Zaista, ako me je stvorio, znači da me voli.» I uzeo je par najvećih krila. Kad su sve ptice odabrale krila Gospod Bog im reče: «Sada raširite krila, zamahnite i poletite!»
Orao se s nekoliko zamaha krila začas našao na nebu. Kokoš je mahala krilima. Podigla se nekoliko metara i opet pala na zemlju. A noj, koliko je god mahao, nije se uopšte mogao podignuti, pa su njemu, lukavom i pametnom, krila postala samo teret.
Naravoučenije: “Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate.” (Knjiga proroka Jeremije 29:11)