Koren svakog zla je gordost, egoizam, samoljublje. To nije dosadno ponavljati jer je uvek aktuelan problem. Dakle, bolesti koje se i kod najsavršenijih nemilosrdno rotiraju. Sve to zahteva neprestanu samopažnju. I mislim da će Bog suditi svetu po tome koliko je neko samozaljubljen. U tome je cela problematika u svim porama države i Crkve kod svakog pojedinca koji je prizvan na ispit sebeodricanja zarad drugog. No, opet, sebeodricanje ne znači pasivno dopuštanje svakog bezakonja nad sobom ili drugim jer tako požrtvovanje postaje grehocentrično a ne bogocentrično. Međutim, kada Gospod kaže da će se bludnici i svi oni ljudi koji boluju od nekog poroka pre spasiti od vrlinskih, On ne demantuje vrline, no samo ukazuje da svaka vrlina koju čovek nosi sa nadmenošću življenja prestaje biti vrlinom. To je tvrda beseda za moraliste i kritizere naviknute na etičke kalupe koji nemaju za ontološki naslon nikog drugog osim samih sebe. Sa jedne strane, ova blagovest treba da ohrabri nadu i ponašanje onih koji greše, a sa druge strane, treba biti obazriv da se po ustajanju iz blata ne zaljube u svoju čistotu. Krajnosti su svuda a samo jedan put koji nije ekstreman vodi do Boga. Kada bi Bog gledao na moje grehove – ne bih opstao ni biološki a kamoli eshatološki. Onda mi vera, ljubav i nada kao motivi pokajanja ne bi bili potrebni jer bih imao očajanje. Međutim, znajući svoje zlosmradije, opet nemam drugog puta nego da se vraćam i vraćam i vraćam Onome ko mi želi dobro i spasenje. Ako je to nekome sablazan – to nije moj problem jer takav nema pravo da mi sudi ako me Bog ne odbacuje. I opet, to ne znači da smem olako grešiti ali može da znači da moram olako ustajati i pored svih trofija od lične grehobolje. Bolestan sam i trebam leka svaki dan jer je svaki dan ispit između života i smrti. Ne mogu da budem nepromenljiv jer sam smrtan i jer sam slab. Ali ne smem veću veru ni položiti u svoj greh nego u Boga. A On ne želi da ubije moju ličnost već da je oslobodi nepotrebnih sadržaja koje sam instalirao u svoje biće. I svaki put, svaki dan, kada pogrešim u nečemu, znam da sam svoj egoizam istakao iznad svoje ljubavi prema Bogu. I opet, oni koji suviše ističu svoju savest i grehovnost, kao i oni koji je ne ističu uopšte, obe strane mogu da završe u krajnosti egoizma a da čak prva strana bude ishitrenija u tome.
Prenešeno sa http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/12/22/%D0%BE-%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D1%83/#comment-125. Veoma dobar blog!
