Proroci i vidovnjaci

Sve je više raznih proroka i “vidovitih” ljudi, koji budućnost proriču na osnovu raznih metoda. Ali, da li je stvarno sudbina čovјeka zapisana u grahu, kartama, talogu kafe, dlanu, kristalnoj kugli? Ko je to nju tamo zapisao? Kako to ovi vidoviti ljudi u grahu vide šta će se u mom životu desiti kroz izvesni broj godina? Ono što fascinira jeste da kada se dođe kod ovakvih ljudi, oni obično prvo podrobno govore o detaljima iz prošlosti njihove “stranke,” što ovu osobu svakako osvјedoči u “vidovitost” druge strane. “Sve mi je tačno rekao, čak i o detaljima iz dјetinjstva” često je oduševljeni komentar, koji sam i sam više puta čuo. Što se tiče budućnosti, obično “proročanstva” nisu ni tako precizna, niti se uvијek pokažu tačnim.

To je tako jer Biblija tvrdi da osim Boga postoji i druga strana, đavo, koji tačno poznaje prošlost, ali nema moć predviđanja budućnosti. Ali, pošto on posјeduje veoma snažan intelekt, on je u stanju da nevјerovatno dobro pretpostavi šta će se dešavati. To mogu, do izvesne mјere, ako su dobro upoznati sa okolnostima i osobinama ljudi o kojim se radi, čak i inteligentni ljudi. Osim toga, pošto ljudi takvim aktivnostima na neki način njemu otvaraju put da dјeluje u njihovom životu, on ponekada ima mogućnost da radi na tome da se desi i neko vrlo precizno i sitno “proročanstvo,” koje je najavljeno da će se desiti. Tako nešto, naravno, fascinira onoga ko to doživi. Ali, Isus nas je sve upozorio: “Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane” (Matej 24:24). Svaki novi prorok koji se pojavi, tvrdi da je pravi, ali mi smo unapriјed upozoreni na mnoge lažne proroke koji će varati čovјečanstvo.

Tipičan primer za ovu grupu ljudi jeste Nostradamus. Danas je on vrlo popularan, ali ljudi malo znaju o načinu njegovog proricanja. On se u svom životu intezivno bavio astrologijom i smatrao ju je pozitivnom. O svom načinu primanja proročanstava on sam govori. Kada se pripremao da primi proročanstvo, sjedio, bi, kako sam kaže, sam u zatamnjenoj sobi tokom noći, i gledao u posudu s vodom koja je visila s limenog tronošca. Dotaknuo bi vodu štapićem, navlažio svoju haljinu i onda buljio u površinu vode. Uskoro su njegove oči počele “gledati” buduće događaje koji su tamo bili zasjenjeni. Ponekad je, kako on kaže, čuo glasove koji su govorili. Ovo su očigledno okultni načini proricanja. Ali, glavni test na kojem lažni proroci, a među njima i Nostradamus, padaju, jeste: “Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude, i ne navrši se, to je riječ koju nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se” (5 Mojsijeva 18:22). Pošto Bog savršeno poznaje budućnost, ne može se desiti da prorok koji proriče pod Njegovim uticajem daje pogrešne podatke o budućnosti, čak ni jedanput. Prevazišlo bi razmjere ovog spisa da se navode mnoge greške samozvanih proroka, uključujući Nostradamusa. Ni oni koji smatraju da je on bio prorok i koji komentarišu njegove spise pokušavajući da dokažu njihovu tačnost, ne negiraju da postoje očigledne greške u njegovim predviđanjima, iako o tome nerado pišu. Činjenica da se među hiljadama raznih proročanstava u njegovim spisima nađe nešto što se može protumačiti kao tačno proročanstvo, ne začuđuje, jer se metodom nagađanja i zamršenih simbola, koji mogu dosta toga da znače, stvara mogućnost prividne tačnosti. “Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, pa se zbude taj znak ili čudo koje ti kaže, i on ti reče: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne znaš, i njima da služimo, nemoj poslušati što ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve duše svoje.” (5 Moj 13:1-3).

Čudo koje se desilo nikada nije dokaz da je osoba preko koje je ono došlo zaista od Boga. Ono jednostavno pokazuje da djeluje neka natprirodna sila. Ovi ljudi o kojima smo do sada govorili svoje stranke ne upućuju na Boga i Njegovu ljubav, ne otvaraju sa njima stranice Svetog Pisma, poučavajući ih iz njega, što bi svakako pravi prorok trebalo da radi; oni im samo govore o njihovoj sudbini, što često ljude dovodi u stanje straha, psihičke neuravnoteženosti, pogrešnih životnih odluka, a ponekad čak i samoubistva. Pa, ako se neki od njih i pozivaju na crkvu, Boga i druge stvari vezane za religiju, to nije nikakav pokazatelj, niti dokaz da je njihovo djelovanje pozitivno i ispravno. Nominalno se svako može izjasniti kako mu to odgovara, između ostalog i smatrajući da će na taj način zadobiti veće povjerenje drugih. Moguće je da među njima ima i ljudi koji su iskreni i koji misle da ne rade nešto loše, ali onda, na osnovu učenja Svetog Pisma, moramo zaključiti da su u svojoj iskrenosti ipak zavedeni na sasvim pogrešan put. Razumljivo je da čovjek teži sigurnoj i srećnoj budućnosti. Ali, pravo rješenje jeste da se čovek pouzda u sledeće Božje obećanje: “Urazumiću te, i pokazaću ti put kojim da ideš; savjetovaću te, oko je moje na tebi” (Psalam 32:8). Bog je pravi prijatelj čovjeka. I ako on obećava da će voditi budućnost, da će biti savjetnik, zar ima potrebe da ljudi traže pomoć sa bilo koje druge strane? (Okultizam – vatra koja se širi, Runić Pavle)